Značajni tekstovi

MISTIKA I POLITIKA 

„Mi se nećemo okrenuti i vratiti nazad.”
Gandi, 10. mart 1930.

U decembru mesecu 1920. godine, Gandi najavljuje nezavisnost Indije „za sledeću godinu”, ako svi krenu putem koji je on zacrtao za oslobođenje od britanske kontrole: odbijanje saradnje treba da se, malo po malo, proširi na sve sektore aktivnosti, građanska neposlušnost treba da napreduje u fazama, potraga za ekonomskom autarhijom treba da bude sve veća, a naročito treba odbiti da se nasiljem odgovori na represiju koja će neizbežno pratiti kampanju pobune. Posle ovog saopštenja, Gandi putuje Indijom uzduž i popreko, zagovara tradicionalno tkanje pamuka i organizuje lomače za paljenje uvezene tkanine...
Pročitaj ceo tekst

HRONIKA INDIJANACA IZ PLEMENA GVAJAKI (PREVODIOČEVA BELEŠKA)

Ovo je jedna od najtužnijih priča za koje znam. Da se pre dvadeset godina nije dogodilo pravo malo čudo, sumnjam da bih smogao hrabrosti da je uopšte ispričam. Počinje 1972. godine. U to vreme živeo sam u Parizu i bio, zahvaljujući prijateljstvu s pesnikom Žakom Dipenom (čije sam radove prevodio), verni čitalac književnog časopisa L'Éphémère, koji je finansirala galerija Met. Žak je bio član uredništva - zajedno s Ivom Bonfojom. Andreom di Bušeom, Mišelom Lerisom i, sve do njegove smrti 1970, Polom Selanom. L'Éphémère je izlazio kvartalno, a kako je jedna takva grupa ljudi bila odgovorna za njegov sadržaj, radovi objavljivani u njemu bili su izuzetno kvalitetni...
Pročitaj ceo tekst

PEŠAČITI ZAJEDNO: POLITIKA PRAZNIKA 

Gandi nas je naučio da pešačenje može da ima političku dimenziju, ali možemo da navedemo i Dugi marš Maovih trupa (1934–1935), čudo koje je povlačenje preobrazilo u pobedu, simbol otpora protiv nacionalne vojske; Marš na Vašington (28. avgusta 1963), nakon kojeg je Martin Luter King izgovorio I have a dream. Jedan od poslednjih velikih političkih marševa u Francuskoj bio je marš za jednakost i protiv rasizma. Uz trajanje od više od mesec dana (15. oktobar – 3. decembar 1983), izazivajući u svakoj etapi novo oduševljenje, na kraju je okupio više od stotinu hiljada ljudi...
Pročitaj ceo tekst

JESEN SA KIŠOM

Na tridesetu godišnjicu smrti Danila Kiša, ljubljanskom kulturnom društvu koje nosi njegovo ime nije uspelo da organizuje neki komemorativni događaj, premda je Mini Teater bio spreman da dobrovoljno učestvuje: bilo je predviđeno čitanje urnebesnog Kišovog prevoda komedije Rat i mir u kafani Snefl Rema Forlanija, koji je izdao Saša Stojanović u svojoj izdavačkoj kući Kiša, 2018. Za događaj nije nedostajalo nešto malo sredstava, nedostajala su sva sredstva. Sticajem okolnosti, i knjiga je kasnila iz Novog Sada. Tako je privatno čitanje knjige obeležilo žalosni dan. Prevod je inače jedna od najveselijih stvari koje je za sobom ostavio Danilo Kiš...
Pročitaj ceo tekst

MALO JE LEPO - PREDGOVOR

Skoro dva veka – od kada je 1776. Adam Smit objavio svoje delo Bogatstvo nacija (Wealth of Nations) – ekonomisti se pred svetom reklamiraju kao najstroži i najuspešniji među svim društvenim naučnicima. Težnja je prešla okvire ideoloških granica. Šta god Marks i Engels odbacivali u „političkoj ekonomiji“ Dejvida Ričarda i Nasau Seniora (Nassau Senior), niti trena nisu, međutim, sumnjali da ekonomija zaista spada u red nauka. Pa su tako svoj socijalizam nazvali „naučnim“ i smatrali ga otkrićem, ravnim Darvinovom uspehu u biologiji...
Pročitaj ceo tekst

JAN KEFELEK

Jan Kefelek, pripadnik mlade generacije francuskih prozaista (mada ne i po životnoj dobi), Bretonac poreklom, postigao je pun pogodak već svojim drugim objavljenim romanom (Varvarska svadba). Pored pohvala kritike, dobio je i Gonkurovu nagradu, najveće književno priznanje u svojoj zemlji. Kritičar uglednog lista "Le Monde" Bertran Poaro-Delpeš dočekao je pojavu ovog dela laskavim rečima Najzad jedan pravi roman, što je kompliment koji se u novije vreme u francuskoj tekućoj književnoj kritici javlja skoro kao tipska ocena...
Pročitaj ceo tekst

POZORIŠTE I KULTURA

Nikada, u samom času kad nas život napušta, nije se toliko govorilo o civilizaciji i kulturi. Postoji neki čudan paralelizam između tog opšteg rušenja života, koje leži u osnovi savremenog rasula, i brige oko kulture koja se nikad nije podudarala sa životom i koja je stvorena zato da bi upravljala njime...
Pročitaj ceo tekst