Ono što izmiče
Dominik Barberis

Opis

Prolazila je ispod trema. Na zidu, naspram nje, crtež po modelu, predstavljao je ženu iz stripa, smeđe kose, dekoltiranu i arogantnu. Ispod njega je bilo napisano: Žalosno je ne pokušati bar na kratko zadržati ono što izmiče. "Ono što izmiče", ponovo pročita Lidija Kadiš. Svojim sofisticiranim izgledom i crnom, ravnom kosom, žena je ličila na Florens. To je upravo njen stil, pomisli Lidija Kadiš, ali ona je zasigurno sada ofarbana. Njen koren kose je previše crn. Verovatno je do Lorealove palete, sa ublažavajućom kremom od grejpfruta, za ono što oni nazivaju "briljantnim učinkom". Ali ne bi trebalo; to lice čini još grubljim. Nisam se usudila da joj to kažem. Florens, ona ne bi toliko oklevala. U svakom slučaju ne bi priznala da se farba. Njoj je stalo do prirodnog izgleda, da na sebi radi kao da ništa nije promenila. Biti posve Florens. Pomisao da samo voljom, radom... I sve do Panteona, do kog je došla prolazeći uskim ulicama i uzbrdo, između starih zgrada sa crvljivim vratima koje su se i dalje osećale na trulež, ponavljala je sebi polako: "Ono što izmiče, ono što izmiče, ono što izmiče".